Susret sa Gospodarem
U hadisu navodi se da ce Allah Uzviseni kazati Svome robu na Sudnjem danu: "Zar ti nisam dao suprugu? Zar ti nisam dao cast? Zar tebi nisam podvrgao i konje i deve, i pustio te da vladas i upravljas drugima?!" On ce reci: "Da." A Allah Uzviseni ce kazati: "Jesi li mislio da ces se sa Mnom sresti?" On ce kazati: "Ne." A Allah ce mu na to reci: "Danas cu te zaboraviti kao sto si ti Mene zaboravio."
(preneseno iz Ibn Kesirovog tefsira)
Uzvišeni će reći čovjeku: "Robe Moj, zar nisam učinio dačuješ i vidiš, i zar ti nisam dao djecu i imetak,
pa šta sipripremio?"
Svako ce od ljudi sresti svoga Gospodara na Sudnjem danu, pa ce Allah, dz.s., reci insanu: "Robe, zar te nisam ucinio onim koji cuje i vidi, i zar ti nisam dao djecu i imetak, pa sta si pripremio?" Pa ce covjek pogledati oko sebe, i kad pogleda ispred sebe ugledace samo vatru. Uzviseni Allah ce reci: "Robe moj, ko je taj koji te je ucinio neovisnim od Mene, i podstakao te i uputio na nekog drugog mimo Mene?
Čovjek će pogledati okosebe i ugledat će samo vatru.
Ja se tebi priblizavam, a ti od Mene bjezis. Robe, dao sam ti dunjaluk, a on te je zaveo i obmanio i udaljio te od Mene i dao si mu prednost nada Mnom i omalovazio si Moju milost. Zar tako rade oni kojima se cini dobro?
Robe, dao sam ti dunjaluk, a on te je zaveo, obmanuo i udaljio od Mene.Dao si mu prednost nada Mnom i omalovažio Moju milost. Zar tako radeoni kojima se čini dobro? Zar se ne bojiš Moje kazne, zar se nisi stidiomojih meleka?
Čovjek će početi da se topi od stida i straha, pa će reći:"Gospodaru moj, zaista je vatra lakša od stida od Tebe!"Allah, dž.š., će tada reći: "Uđi u vatru."
Čovjek će krenuti prema njoj, ali će se okretati i reći će:"Gospodaru, ja nisam činio grijehe zbog toga što samomalovažavao Tvoje pravo i nisam mislio ništa drugo osim da Timoj grijeh ne šteti i da ćeš mi oprostiti kao što si Mi pokriosramote. Mislio sam da je Tvoja milost neizmjerna i da ono što jaradim ne utiče na tvoju dobrotu."
Uzvišeni će tada reći: " Istinu si rekao. Ne gubi nikad nadu u Moju milost. NIKADA! Tako Mi Moje veličine, Ja ti danas opraštam!”
Zar tako rade oni kojima se cini dobro? Ko je taj koji te pokriva, cuva i stiti? Robe, radio si to i to, tada i tada, a zar nisi znao da Te je gledam? Zar si Me ucinio najmanje vaznim od onih koji te gladaju? Zar se ne bojis Moje kazne, zar se nisi stidio mojih meleka, zar se ne bojis strasne kazne koja te ceka? Pa ce Uzviseni Allah nastaviti da ga kori, i ovaj covjek ce poceti da se topi od stida i od straha, pa ce reci: "Gospodaru moj, zaista je vatra laksa od stida od Tebe!" Pa cemu Allah , swt, reci: "Udji u vatru." Covjek ce krenuti prema njoj, ali ce se okretati i reci ce: "Gospodaru, ja nisam cinio grijehe zbog toga sto sam omalovazavao
Tvoje pravo i nisam mislio nista drugo osim da Ti moj grijeh ne steti i da ces mi oprostiti kao sto si Mi pokrio sramote. Mislio sam da je Tvoja milost neizmjerna i da ono sto ja radim ne utice na tvoju dobrotu." Pa ce reci Allah, dz.s.: " Istinu si rekao, ne gubi nikad nadu u Moju milost.
Tako Mi Moje velicine, Ja ti danas oprastam - o meleki, uvedite ga u Dzennet."
(sa predavanja "Dan kada ce Zemlja vijesti svoje kazivati)
