BITKA NA BEDRU

Kada je Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, saznao za dolazak karavane Kurejšija iz pravca Šama, na čelu sa Ebi-Sufjanom i četrdeset i tri čuvara, odlučio je da se suprotstavi Kurejšijama i da im oduzme trgovačku robu nanoseći im težak udarac. Podstrekao je ashabe da iziđu kako bi zauzeli karavanu. Pozivu se odazvalo tri stotine i trinaest ljudi. To je bio dovoljan broj za takvo nešto, krenuli su uputivši se prema Bedru. Karavane koje su dolazile iz Sirije prema Mekki, nailazile su pored Bedra. 

Razdaljina između Jesriba i Bedra je 160 kilometara. Dva konja i sedamdeset deva su imali za jahanje, a Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je zajedno sa Alijom b. ebi-Talibom i Ebi-Mersadom b. ebi-Mersadom El-Ganevijem jahao na jednoj devi sa njima. Dok bi jedan jahao ostali bi pješačili, pa su rekli Resulullahu, sallallahu ‘alejhi wesellem: “Mi ćemo umjesto tebe pješačiti.“ Rekao im je: “Vi niste snažniji od mene, a niti sam ja nepotrebniji za nagradom od vas.“ Time je želio da se izjednači sa svakim pojedincem iz svojih snaga.

Spašavanje - izmicanje karavane

Do Ebu-Sufjana je stigla vijest o izlasku Poslanika, sallallahu ‘alejhi wesellem, pred karavanu, te je poslao jednog od svojih ljudi u Mekku da obavijeste Kurejšije o tome. Kako bi izbjegao napad slijedio je put kojim ne idu karavane, nadajući se da će izbjeći susret sa onima koji žele spriječiti prolaz karavani. Devet stotina i pedeset Kurejšija, sa stotinu konja i sedam stotina deva koje su nosile potrebštine i oružje, požurili su da spase karavanu. Bili su na putu kada im je doprla vijest od Ebu-Sufjana da je uspio spasiti karavanu i tražio je od njih da se povrate od svoje namjere. 

Ebu-Džehl je odbio da se vrati želeći da pokaže svoju snagu, govorio je: “Tako mi Allaha, nećemo se vratiti dok ne dođemo do Bedra i ostanemo tamo tri dana i nahranimo se zaklanim životinjama i napojimo se vinom, gdje će nam pjevačice pjevati i dok Arapi ne čuju o nama i našem pohodu. Sada smo se sakupili i nikada nam više neće prijetiti!“ O njima Kur’an kaže:

“I ne budite kao oni koji su, da se pokažu svijetu, nadmeno iz grada svoga izišli da bi od Allahova puta odvraćali. A Allah dobro zna ono što oni rade.“ (El-Enfal:47)

Neki od njih su se predomislili i vratili su se, a ostali su slijedili Ebu-Džehla dok nisu došli do doline Bedra, u čijoj blizini su se zaustavili.

Istraživanje vijesti karavane

Muslimani su žurili da im karavana ne izbjegne i pokušali su saznati vijesti o karavani. Došli su do doline Zefran i tu se zaustavili. Tu su saznali da su Kurejšije izišle sa namjerom da odbrane svoj imetak. Time su se stvari promjenile i nije više trebalo dočekati karavanu uz koju je bio mali broj ljudi, nego veliku vojsku kojoj nisu ustanju da se suprotstave.

Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, se dogovarao sa ljudima i obavijestio ih je da mu je Allah, dželle šanuhu, obećao jedno od dvoje: karavanu ili vojsku. Postalo mu je jasno da su neki od njih težili samo ka zauzimanju karavane i to su dokazali time što im nije spomenuto da idu u borbu kako bi se pripremili za to. O tome Kur’an kaže:

“I kad vam je Allah obećao da će vaša biti jedna od dvije skupine, - a vi ste više voljeli da vam padne šaka ona koja nije bila naoružana - Allah je htio da riječima Svojim istinu utvrdi i nevjernike u korijenu istrijebi.“ (El-Enfal:7)-tj. vi ste tražili lakše, a mrzili ste u čemu je veličina i snaga vaša.

Ebu-Bekr i Omer su rekli ono što sadrži iman i njihovu spremnost za žrtvovanjem. To je potvrdio i Mikdad b. ’Amr koji je rekao Poslaniku: “O Allahov Poslaniče, u onome što ti je Allah pokazao mi smo sa tobom. Tako mi Allaha, nećemo ti reći ono što su sinovi Israilovi rekli Musau: “Idi ti i tvoj Gospodar, borite se, mi ovdje ostajemo, već idi ti i tvoj Gospodar, borite se i mi ćemo se boriti sa vama. Tako mi onoga koji te poslao sa istinom, kada bi nas vodio do Berkul-Gimada[1] borili bi se zajedno sa tobom da bi tamo stigao.“

Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, mu je uzvratio dobrim i učinio dovu za njega, zatim se okrenuo ljudima, a želio je da čuje mišljenje ensarija, jer je ugovor koji je vezan za njih potvrđivao potpomaganje njima samo unutar Medine. To je ugovor kojeg se muslimani trebaju pridržavati i nije imao pravo da ih prisili na borbu i odbranu van Medine. Rekao mu je Sa’d b. Mu’az: “Tako mi Allaha, kao da se nama obraćaš, o Božiji Poslaniče?“ Rekao mu je: “Da.“Rekao je Sa’d: 

“Mi smo povjerovali tebi i to smo ti potvrdili i svjedočimo da je ono sa čim si došao istina, i to smo ugovorili sa tobom dajući ti našu potvrdu i ugovor na poslušnost i pokornost, radi šta hoćeš, mi smo sa tobom. Tako mi onoga koji te poslao sa istinom da si nam pokazao na more i zagazio u njega i mi bi zagazili za tobom i ni jedan od nas ne bi izostao. Mi ne mrzimo da sutra sa nama sretneš dušmana i srpljivi smo u borbi, iskreni u susretu, a možda će ti Allah ukazati na nas što će ti smiriti srce i idi sa Allahovim blagoslovom!“

Lice Poslanika se ozarilo radošću, te je rekao: “Idite i radujte se, Allah mi je obećao jednu od dvije grupe, tako mi Allaha kao da gledam u borbu naroda.“

Muslimani na Bedru

Nakon toga su muslimani krenuli približavajući se Bedru. Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je sreo nekog Arapa i saznao od njega da su Kurejšije u blizini, te je poslao nekoliko ashaba u izviđanje koji su zarobili dvojicu dječaka koji su bili na izvoru Bedra. Od njih je Poslanik, sallallahu ‘alejhi wesellem, saznao o njihovim položajima i broju.

Muslimani su se smjestili daleko od vode na isušenom tlu. Time su bili bez vode i umalo što nisu izgubili volju za tim, a nedavno su ušli u islam. Bili su preopterećeni, pa ih je obuzeo drijemež, a iz neba im je lila kiša. Pili su vodu, kupali se i napravili su rezervoare vode, nalili su svoje mješine za vode, a zemlja ispod njih je postala čvrstom. Sve to je unijelo novu snagu i smirenost u njihova srca, a i Kur’an ukazuje na tu neočekivanu blagodat:

“Kad je On učinio da se radi sigurnosti svoje u san zavedete i s neba vam kišu spustio da bi vas njome očistio i da bi od vas šejtanovo uznemiravanje odstranio i da bi srca vaša jaka učinioi njome korake učvrstio.“(El-Enfal:11)

Tragovi kiše su negativno uticali na mušrike. Voda je pretvorila zemlju u glib i nisu se mogli kretati po njoj, a zemlja ispod muslimana je bila čvrsta i mogavši hodati po njoj preduhitrili su mušrike do vode, gdje su se i smjestili u podnožju Bedra.Hubab b. Munzir, koji se odlikovao sa razboritošću, rekao je: “O Allahov Poslaniče, da li ti je Allah naredio da budemo na ovom mjestu ida ne smijemo naprijed ili nazad, ili je to stvar mišljenja, rata i varke?“ Odgovorio je Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem: 

“Ovo je mjesto za dogovor, rat i varku.“ Tada je Hubab rekao: “O Allahov Poslaniče, ovo mjesto nije za ostajanje. Kreni sa ljudima dok ne dođeš do najbližeg bunara kod Kurejšija. Sruši ga i zatrpaj, a zatim to učini i sa ostalim bunarevima. A kada sebi iskopamo kanal i napunimo ga vodom, tek tada ćemo se boriti. Mi ćemo imati da pijemo, a oni neće.“ Poslanik, sallallahu ‘alejhi wesellem, mu reče: “Ukazao si na dobar plan.“ - i ispuni ono na što je Hubab ukazao.

Neophodno je ukazati na postupak Poslanika u prihvatanju Hubabova prijedloga. To je lekcija koja potvrđuje da se do određenog stava u islamu dolazi dogovaranjem među muslimanima, i da vođa treba da se dogovara sa onima koji pravilno razmišljaju i zato je Allah, dželle šanuhu, naredio svome Poslaniku: “...I dogovaraj se sa njima!...“ (Ali Imran:159)

Zbog velike brige muslimana za Poslanikom, u težnji da mu obezbijede sigurnost, Sa’d b. Mu’az je rekao Poslaniku: “O Allahov Poslaniče, sagradićemo ti zaklon u kojem ćeš biti i pored kojeg će biti tvoja deva pripravna za jahanje, a potom ćemo krenuti u napad. Ako nas Allah bude obradovaopobjedom i uzdigao nas iznad neprijatelja, to je ono što svi priželjkujemo, a ako bude ono drugo, uzjaši na svoju devu i pridruži se onima koji su ostali iza nas, to je naš narod (u Medini). Iza tebe su ostali oni koji te vole koliko i mi, a da su oni znali da ćeš u rat ići ne bi iza tebe izostali. Allah će te zbog njih zaštititi i oni će mnogo od tebe savjeta tražiti i boriće se sa tobom.“

Poslanik mu se toplo zahvali i učini dovu za njega. Nakon toga Poslaniku je na jednom uzvišenju sagrađen zaklon sa kojeg će nadgledati borbu.

Priprema za borbu

Kada su se muslimani sakupili i pripremili za borbu, Poslanik je ustao i rasporedio svoju vojsku. Naredio im da ne napadaju sve dok im on ne naredi. U slučaju da budunapadnuti neka im strelci uzvrate i nek ne izvlače svoje sablje dok ne dođu do njih. Zatim se vratio u svoj zaklon koji su mu sagradili da nadzire borbu iz njega.

U sabah, Kurejšije su krenule prema dolini, a kada ih je Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, ugledao rekao je: “Bože, ovo su Kurejšije, krenuli su uzdignuti i ponosni, Tebi se suprotstavljajući i niječu Tvoga Poslanika. Daj nam pobjedu koju si mi obećao i uništi ih ovog sabaha.“

Zatim je Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, pogledao u svoje ashabe, a bilo ih je tri stotine i nešto više, pa je pogledao u mušrike, a njih je bilo hiljadu, okrenuo se prema Kibli i rekao: “Daj mi ono što si mi obećao! Bože, ako bude uništena ova grupa muslimana, nakon ovog nikada više nećeš biti obožavan na zemlji.” Toliko je tražio pomoć od svogaGospodara da je spao ogrtač sa njega. Ebu-Bekr ga je uzeo za ruku i rekao: “To je dovoljno, Allahov Poslaniče, uporno si tražio od svog Gospodara.“ Nakon toga Allah, dželle šanuhu, objavljuje: “I kada ste od Gospodara svoga pomoć zatražili; On vam se odazvao: “Poslaću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti.“(El-Enfal:9)

Nakon toga Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je izišao iz skloništa, udario rukama o svoj štit i proučio slijedeći ajet: “Skup će sigurno poražen biti, a oni će se u bijeg dati! Međutim, Smak svijeta im je rok, a Smak svijeta je užasniji i gorči.“ (El-Qamer:45)

U Poslanikovoj smirenosti pred borbu vidimo njegovu potrvrdu onoga što mu je Allah, dželle šanuhu, obećao, a nema sumnje da Allah, dželle šanuhu, neće ispuniti dato obećanje. I pored toga Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, dugo čini dovu Allahu, jer je pobjeda samo od Njega, a ibadet je dužnost robova i svrha njihova življenja. I svi belaji koji zadese čovjeka su razlozi da se čovjek što više vrati robovanju svome Gospodaru, da se probudi i podigne svoj moral. Činjenje dove Poslanika pred samu bitku je vrijednost s kojom se zaslužuje Allahova podrška u toj borbi. Rezultat pokornosti i poniznosti muslimana bila je njihova slava koju su postigli, a rezultat oholosti i nadmenosti mušrika bili su njihovi kaburovi poniženja.

Pobjeda muslimana

Početak borbe je počeo sa dvobojem u kojem su ubijena trojica Kurejšija. Nakon toga dvije vojske su se sastale. Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je podstrekivao muslimane na borbu riječima: “Tako mi onoga u čijoj je ruci duša Muhammedova, danas se niko neće boriti protiv njih i bude ubijen, a bio je strpljiv i nadao se nagradi, išao naprijed ne okrećući leđa, a da ga Allah ne uvede u Džennet.“ ‘Umejr b. El-Hammam, u čijoj ruci su bile hurme, reče: “Izvrsno, zar između mene i ulaska u Džennet ima išta osim da me ovi ubiju? Zatim je bacio hurme iz svoje ruke, uzeo je sablju u ruku i borio se dok nije bio ubijen.“

U samoj borbi je i Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, učestvovao. Alija, radijallahu ‘anhu, govori o tome i kaže: “Na dan Bedra smo bili u Poslanikovoj zaštiti, a on je bio najbliži neprijatelju među nama i bio je najžešći od svih.“

Kada se borba proširila i počela ogorčena bitka Poslanik je uzeo šaku kamenčića i okrenuo se prema Kurejšijama, a zatim rekao: “Nek se izobliče lica“ - bacio je kamenčiće na njih i naredio svojim ashabima: “Napadnite ih!“

To je bio poraz za Kurejšije, neki su ubijeni, a neki zarobljeni od njihovih prvaka, a o tome nam Kur’an kaže: “Vi njih niste ubijali nego Allah; i nisi ti bacio, kad si bacio, nego je Allah bacio, da bi vjernike lijepom kušnjom iskušao, - Allah zaista sve čuje i sve zna.“ (El-Enfal:17)

Nakon toga Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je naredio da se tijela poginulih mušrika bace u bunar. Kada su ubačeni, Poslanik je stao iznad bunara i rekao, dok su ga njegovi ashabi slušali: “O vi koji ste u bunaru, o Utbe b. Rebi’, o Ebu-Džehle - pa je nabrojao one koji su u bunaru - da li ste našli ono što vam je vaš Gospodar uistinu obećao, ja sam uistinu našao ono što mi je moj Gospodar obećao.” Muslimani rekoše: “O Allahov Poslaniče, zar zoveš one koji su istruhnuli? Rekao im je: “Ni vi bolje ne čujete ono što sam rekao, samo što oni ne mogu da mi odgovore.“

Sedamdeset Kurejšija je poginulo na Bedru, a toliko ih je i zarobljeno. Muslimani su zarobili mnogo plijena, a ubijeno ih je četrnaest.

Allah, dželle šanuhu, im je darovao pobjedu i kaže: “Allah vas je pomogao na Bedru kada ste bili malobrojni...“ (Ali Imran:123)

Allahova pomoć na Bedru bila je sa melekima. To je bila mu’dž?za koju potvrđuje Kur’an i hadis. Podrška meleka je unijela smirenost u srca vjernika, a pobjeda je bila samo od Allaha.

Kuruješije su svojim imetkom otkupljivali zarobljene, a ko nije imao imetka, a znao je čitati i pisati, dato mu je desetero djece koje će poučiti i to je bila njihova otkupnina. Time Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, postaje prvi koji se borio protiv nepismenosti i koji je širio znanje. Mjesto u Jemenu.